Jučer sam razgovarala s gospođom koja ima dugogodišnjih problema s debljinom. I sama priznaje da previše kuha. „Kada tako ne bih radila, bila bih u strahu da će hrane falit’“, kaže. I što napravi? Naravno, da hranu ne baci, pojede ju.
Ja to nikad ne radim. Višak hrane koji ne pojedemo za ručak, ostavim za večeru ili za sljedeći dan. No, nama rijetko kad pretekne jela. Neki dan je od ručka ostalo pola pečene paprike pa sam je pojela za večeru.
Važno je imati mjeru
Ne treba kuhati „kao za vojsku“. Prvo, nema smisla kuhati previše, pa ostavljati za poslije. Najbolje je za svaki obrok jesti svježe pripremljenu hranu. Drugo, po meni je hranu, ako se već neće pojesti, šteta bacati dok drugi ljudi gladuju. Treba biti zahvalan za ono što imamo.
Nedavno sam spominjala kako ne važem hranu. Ipak jesam. Za tjesteninu i meso u umaku mi je „normativ“ 80 g po osobi, a za rižu za rižoto malo više od jedne male starinske kavene šalice (recimo 1+1/3 šalice). No, to ne znači da ćemo sve pojesti. Ako se zanesem s povrćem, nekad nam ostane malo rižota, pa ga pojedem poslije. Isto tako, ako ujutro propješačim 10 km, zna se dogoditi da mi je onih 80 g mesa malo, pa u tom slučaju pojedem još malo sira. „Nećemo biti gladni. Ima frižider“, zna reći moj muž.
Od viška glava boli
Upravo sam se sjetila onih starinskih vezenih krpa s porukama na zidovima u kuhinjama. Znate na koje mislim. „Kuharica malo vrijedi, ako kuha a ne štedi“, stajalo je u kuhinji bake Mare, tetke moga oca. Je li istina ili ne, neću filozofirati, no u svakom slučaju je poticaj na razmišljanje.
Sve u svemu, ako se i Vi patite s debljinom, možda nije problem u kvaliteti hrane koliko u njezinoj količini. Ne bojte se kuhati manje. U ovom slučaju ipak „od viška glava boli“.
Želim Vam zanimljiv današnji dan.
Vaša Vesna
(Za savjet o zdravom mršavljenju koje daje trajne rezultate, obratite mi se s punim povjerenje.)